Српски рјечник

ћа́ја,* f. (voc. ћа̑јо) 1. Stellvertreter, vicarius [cf. већил]: Њу ми проси ћаја из Будима — Не ћу за те полазити , ћајо. 2. чобанбаша (у Арнаутскијех чобана, који догоне овце у Србију на зимовник).