џа̏ба,* f.1.in der Redensart: џаба ти (џаба му) то, т. ј. на част ти то, ich schenke dirs. 2.дати џабу. Код Турака је обичај да гдјекоји кад дођу у кавану заповједи кавеџији те да каву свима који се нађу у кавани, па он сам плати; и то се каже дао (или платио) џабу. Кад који плати џабу, онда кавеџија виче џаба! кад даје људма филџане с кавом, а ономе који је платио да најпослије, и рече му вала (а не џаба).