Српски рјечник

1. бе̏жа̑н, f. (ист.) vide [1] бје̏жа̑н.
2. бѐжан, m. (ист.) vide [2] бјѐжан.

Речник говора јужне Србије

Бежа́н м онај који бежи. У пословици: „Ма́јка пла́че на Стоја́на, а не на Бежа́на” (Бујановац).