Српски рјечник

Бла̏гоје, m. Mannsname, nomen viri.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Бла̏гоје, а м. и. — У ДК. 1766. год. писао Девичу милостињу Благое, Вуч. Исто тако из истог села под истим именом писао Девичу:еi҃: пара. — У В. и RJA. Бла̏гоје м.