Вла̏х, Вла̏ха, [Вла], m. [cf.Ласи] 1.(по сјевероист. кр.)der Walach, Valachus; ове Влахе народ даље к југу и западу зове Каравласи, а земљу њихову Каравлашка. 2.Срби закона Турскога у Босни и у Херцеговини, а тако и они закона Римскога, како у Босни и у Херцеговини, тако и у царству
Аустријскоме изван Далмације зову, и то као за поругу, Власима браћу своју закона Грчкога: Ни у тикви суда ни у Влаху друга. [cf.Власићи, Турковлах]. 3. [cf.Турковлах] у Далмацији грађани и варошани и острвљани зову Влахом свакога сељака са сухе земље, које му драго вјере, а што се нашијем језиком онамо зове Влах, оно се Талијанскијем и по овоме Њемачкијем зове Морлак (Morlacco). Ријеч ова Влах онамо није никака поруга, јер и сами Власи за себе реку, н. п. кад се какав правда да каквога господина није дочекао и угостио као што треба: „опростите, господине, ми смо Власи; у влашкијем кућама овако се живи.“ А као што грађани и варошани и острвљани овога Влаха зову Морлаком, тако Власи острвљанина зову, и то поруге ради, бодулом а острвљанку бодулицом.
Речник дубровачког говора
Вла̏х мподругљив назив за православца у Дубровнику. – Узе́ла је Вла̏ха, а ни́је ће̏ла на̏шега.