Српски рјечник

Ву̀читр̑н, m. варош у Косову код воде Ситнице: Од Звечана те до Вучитрна — И бијела града Вучитрна — [Приповиједају да је некакав војвода Вук из Ерцеговине ишао с војском на Косово, у помоћ кнезу Лазару, па га ту срели војници и казали му, да је војска разбијена и кнез Лазар погинуо, онда он извади свој мач, па оно ђе се држи руком набије на некакав трн, а оштрице опре себи у трбу те се тако прободе и убије, и од тога се назове Вучитрн. — Маргиналија код ове речи у I. издању ].

Речник косовско-метохиског дијалекта

Вучи̏трн, а м. варошица на Косову, на десној обали Ситнице, постала, како кажу, наместо старог римског града Вицијанума. Сад је седиште среског поглавара у Бановини Мораској, а некад су ту столовали синови Вука Бранковића. Под Турцима у најстарије време био је административни центар за цело Косово и седиште санџак бега. У ДК. 1764 и 1766 забележено је као шехер и место. 1774 год. Вꙋчитрн мѣсто. — У В. Ву̀читр̑н м.