гру̏да (cf.грудва) f.1.груда сира(одмах кад се извади из сурутке док се не исијече и посоли), der Klumpen, gleba, [cf.сирац1]. 2.груда снијега, der Schneeball, glebula nivis.
Речник косовско-метохиског дијалекта
гру̏да, е ж.1.грумен земље; 2.сир млади чим се из суда у коме је посирен саспе у гру̏дњачу да се оцеди из сурутке док је још у цедилу: Удари ме сас оволи̏ку гру̏ду. — Овце саг не̑мау мле̑ко, оволи̏чка ми гру̏да. — У В.гру̏да ж. 1). RJA. 1. grȕda ж. a).