Де̏ча̑ни, m. pl.1.намастир у Метохији (код Призрена). Срби приповиједају да је Дечански краљ (пошто му је отац извадио очи и објесио на концу више градскијех врата) изишао слијеп у шетњу иза града (Призрена), па га опазио свети Аранђел и сажалило му се, па се створио у орла и долетио те украо његове очи изнад врата и даровао му их, и рекао: „оде́чи очи“. Онда краљ прогледао, и на оном мјесту начинио Дечане: Да видите високе Дечане.2. [село у кнежини Реци (у Старој Србији); cf.2Река].