Речник косовско-метохиског дијалекта

Доброти̑н, а м. 1. а) с. у општ. истога имена у срезу грачаничком: У Доброти̑н црква тра̏јала пла̑дне бело. Пришт. У ДК. помиње се 1766—1778 год.2. б) село у општини крпимејској у срезу лапском.У В. н., у RJA. Dobrotin м. а) село близо Приштине које се помиње од XIV века.