1. Драго̀вић,
m. манастир у Далмацији око два добра пушкомета од ријеке Цетине (с лијеве стране) више извора ријеке Драговића, која ондје одмах утјече у Цетину. Ондје се приповиједа да су Драговић запалили Турци 1694 године, па се послије с допуштењем Млетачкијем поновио. Он има сад многу земљу, коју су му понајвише Млечићи поклонили; и осим тога има четири парохије: Плавно, Имоски, Врљику и Драговић. 2. дра́говић, m. in der Redensart: брате драговићу! (als ein liebes Surrogat jedes andern Namens, den man weiß oder auch nicht weiß).