кору̏ба, е ж.в.ко̏ра. — Исп. у В.кору̀ба̑ње ср.: Поку̏пите те кору̏бе од лубени̏це и ди̏ње, па изне̏сите,на дво̑р. — Са̏л кору̏бу му ми̏ко.Буг.У В. и у РЈА н.
Речник говора јужне Србије
кору́ба ж1.дугачко корито издубено у деблу дрвета, које служи за крмљење и појење оваца(Ратаје – Крмољ)2.жлеб издубен у тањем брвну, који служи за одвођење воде, најчешће са извора(Љутеж).
Кору́ба мнадимак.„Куми́те је на́јвише преко грани́цу преводи́ја Стоја́н Кору́ба”(Шапранце).