кр̏џалија[*], m. крџалије су биле као Турски хајдуци, који су постали у Уруменлији послије пошљедњега Њемачкога рата. Било их је много хиљада и с њима је Пасманџија разбио царску војску (1796). Они су били највише Турци, али су у своје друштво примали и Хришћане, јер су слабо марили и за какав закон. Они су ударали на вароши и уцјењивали их да их не пале и не харају, као што су похарали и раселили знатну Цинцарску варош Воскопоље, а послије су се наимали у па́ша̑ и у другијех Турскијех старјешина који су се били између себе, па кад их један не би могао плаћати, они би отишли к другоме. Тако је знатни њихов старјешина Гушанц-алија 1804 године чувши да се Срби бију с дахијама дошао у Биоград са једном хиљадом својијех храбријех другова, који су готово сви осим њега у Србији кости оставили. Које Српски рат, које Московски од године 1807 до 1812 потрошили су их готово све. Крџалије су ишле на коњма и сви су били одјевени у свилу и кадифу и оковани у сребро и у злато; гдјекоји су водили уза се и робиње, које су им у мирно доба играле и пјевале, а у бојевима држале им коње кад би се они пјешице тукли.