Српски рјечник

му̏са (му́са) f. Лици у Сријему) буза из дрвета (н. п. брезова, кленова и јаворова), der Baumsaft, succus.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Му̏са, е м. м. и. У ДК. забележено је у с. Врелу 1774. год.: Писа МꙊса ѡвна себе спомен. У с. Дреновцу 1779. године: (писа) МꙊса ч(абар) вина. — У В. н., у RJA. 2. Mȕsa м.

Речник говора јужне Србије

му́са ж онај који се муси. „Што си се толи́ко намуси́ја, бре му́со?” (Врање).