Речник косовско-метохиског дијалекта

1. Таи̑р, Таи̏ра м. мус. и.: Таи̑р Мāџу̑н.Код Таи̏р-аге.Аџи Таи̑р сад је пу̏штен. Киј. Од арап. tahir чист. У В. и Br. Iv. н.
2. таи̑р м. одлагање, чекање: Ма̏ло вре̑ме таи̑р учини̏ла. (нп.). Бањ. Исп. потаӣри̏т. — У В. и Br. Iv. н. Арап. te’chir им. остављање за после, задоцњавање. Исп. теи̑р.