Ши̏ја̑к, m. Херцеговци зову Шијацима све Србље, који не говоре као они (н. п. лијепо, бијело, млијеко, кољено, него лепо, бело, млеко, колено и т. д.); а Сријемци и Бачвани зову Шијацима Херцеговце, Далматинце и Хрвате. У Србији се кашто састану у вече Херцеговци и Шијаци (као н. п. на комидби), па се читаву ноћ надговарају, т. ј. Херцеговци приповиједају за Шијаке штогођ човјек луђе и смјешније може измислити, а тако опет Шијаци за Херцеговце; и то се све чини у шали и у смијеху.
Ши́јак м Шумадинац. „Не́су ово́ј врања́нски кау́ри, но су ово́ј Шија́ци јуна́ци” (нар. пес.) (Павловац). Ши́јак м надимак комитског војводе Стевана из Коћуре.