Речник косовско-метохиског дијалекта

ава̏ја и ава̑ја, e ж. ваздух, поднебље, клима, од арап. преко турског hava, ваздух: Студе̏на ава̏ја.Би̏је га ава̑ја. Круш.Ми̏тровица и̏ма мно̏го до̏бру ава̏ју. у В. н., RJA. havaje, ак. мн.