Речник говора јужне Србије

а́зно с (ар.) (тур. hazne и hazine) благо. „Ајду́ци су напада́ли сејме́ни и отима́ли голе́мо а́зно” (Радовница).
а́зно с метални део у главини точка сеоских кола (Вртогош).