2.а̑к, m.1.(у Боци)vide[2]ха̑к: Пасји ак мора не мути. 2.(у Дубр.)der Eppich, apium [graveolens L.; videчеревиз].
Речник косовско-метохиског дијалекта
а̏к, а м.: А̏к немаш да тра̄жнш. — А̏к има да те избије. — О̏ће да ми изе̑ а̏к. — Пода̑ј му њего̑в а̏к што му је. — Арап.hakkправда, право, заслуга, део. — У В.1.а̏к (ха̏к).