алака̏т, алака̑м несвр.1.лармати, грајати: Деца алака̑у. — 2.тражити, претурати, претраживати, претресати истражујући нешто: Не да̑м да алака̑те по ку̏ће. — Шта ти ту алака̑ш? — Са се: Не да̑м да ми се алака̑ кућа.Кл. — У В. ове речи нема.У RJA. alа̀kati, alа̀kа̑m и а̀lačе̑m и halа̀kati, hа̀lа̑čem, hа̀lа̑kа̑m b).Мислим да је погрешно објашњен постанак речи од тур. глаг. almak, напротив држим да је постала од allah, како су у старо време и тур. пљачкаши, акинџије и сви родови регуларне тур. војске, азапи, јаничари и спахије ступајући у борбу наваљивали виком од које се небеса проламала: аллах, аллах или ја, аллах... Алакати према томе, мислим, првобитно је казивало ономатопејски ову турску војничку пљачкашку вику.