Речник говора јужне Србије

алчь́к (тур. alçak) подлац; мангуп. „Он бе́ше до́бар чове́к, али брат му је голе́м алчь́к, ће те уа́пе како ку́че” (Жујинце). „Кој ће прева́ри, мо́ри, алчь́к Ста́ну?” (Врање).