ангари̏ја, е ж. кулук, рад на који се грађани нагоне да раде без награде; употреба људи, стоке на државном или општинском послу без плаће, „о свом руху и круху“; фиг. радња без воље, без пажње, рђав посао: Било је ангари̏ја, ама па није би̑ло товолико. — Де̏ су ти волови? — Оти̏шли на ангари̏ју. — Номо̑те, бре људи, тако̑ да рабо̏тате кај ангари̏ју. Од грч. αγγαρει΄α У В. н., у RJA. angа̀rija.