а̏рија ж (тал. aria) 1. ваздух, зрак. – Отво̀ри вра́та нека у̑ђе̄ ма̏ло а̏рије̄! – Што̏ је лије́па а̏рија иза̀ кише̄! 2. музички појам: соло пјевана партитура. – Слу̏шали смо је кад је пје̏вала а̏рију ѝс „Тоске̄”. изр. ко̏лап о̀д арије̄ ваздух температуре непримјерене тренутном стању нечијег организма. – У̀хитијо га је ко̏лап о̀д арије̄ кад је изѝшо̄ ѝс куће̄, па се нахла́дијо. гово̀рит или ри̏јет не̏што у̀ арију узалуд некоме нешто говорити. – Са̏мо го̀ворӣш у̀ арију, ко да те ко̏ слу̏ша̄! по̑ћ у пѐрарија (?) (или: пѐр арија(?)) поћи у пропаст. – На ко́нцу је све̏ што су ће̏ли и чѝнили по̀шло у пѐрарија.
а̂рија, -е̄, ж. — ваздух, висина, чистина, свјежина. — Идемо на планину, на арију.