а̄ру̏м, а̄ру̏ма прид. непром.од арап.harum или harin преко тур. прид. за коња који неће да иде право, који се ђему
не покорава, фиг. инаџија, тврдоглав: Такав је он, кај а̄ру̏м ко̑њ. — У В. н., у RJA. а́rum и hа́rum.
Речник говора јужне Србије
ару́м(тур.harim)коњ који не да да се узјашe; во који нећe да вучe.„Мој пла́вча је ару́м, ле́гна пред поте́гљицу и не́ће да и́де”(Коћура).