Српски рјечник

А̏с [Хас] m. као кнежина негдје око Лима: А слуга му цркву Шудикову | У лијепу Асу гиздавоме — У ономе Асу питомоме.

Речник косовско-метохиског дијалекта

1. а̏с прид. непром. чист, без страних примеса, фини: Они сол а̏с ле̏ба је̄ду̑.Ср̏ма гу је а̏с. Насупрот а̏с стоји реч бака̑м. Од арап. chass, прид.У В. и RJA. овог значења код ове речи нема.
2. А̏с, а м. покрајина ка албанској граници код Ђаковице у којој су настањени Арнаути из фиса Краснић. Људи из А̏са су сточари и познати под именом а̏шани, а иду и у печалбу, те су по Косову пекари понајвише из ђаковачког А̏са. — У В. Ха̏с (А̏с), у RJA. 2. Hȁs. Примери који су на оба места наведени без сумње се односе на овај ђаковачки Хас. Етимолошки и ова је реч истога постања као и 1. А̏с.
3. а̏с биће арнаутског порекла и употребљавају је наши људи у Дреници у смислу одречне речи или за појачавање одрицања, ни: Оволи̏ко пи̏т а, пра̏во, а̏с не би̑ва. Расн.

Речник дубровачког говора

а̏с м (тал. asso) кец у картама за игру.Ѝмо̄ сан два̑ а̏са.