а̏спра, е ж.: Пла̄ти̏јо сам му све до а̏спре.У ДК. записано у с. Каменици 1764. год.:Писаше Стоико, Коста, Милкѡ т҃ три аспри ꙋс(пшемꙊ) Милосавꙋ и Миле.
Речник говора јужне Србије
аспра ж((грч.Aspros) – бео) ситан сребрн новац; пара.„На ло́вца му је а́спра на́дница”(посл.)(Врање).