а̑тар, иа̄та̏р, а̄та̏ра м.1.воља, осећање, љубав, протекција: Не могу да му искочим из а̄та̏ра. — Оста̏ло ми је ата̏р.Кл. — А̑тар да ви не оста̏не. — Ње̏му за а̑тар сам ви то учини̏јо. — Не по пра̑вде но за а̑тар. — Има му а̑тар. — Ти да ми и̏маш а̑тар, не би тако̑ учини̏јо, но си чо̏век без а̄та̏ра. — За Божи̑ а̄та̏р.БМ. — Нит и̏мам ата̏р.БМ. — 2.саучешће, пажња: Бо̏га ми ода̑мно не̑су би̑ли, кад је у̏мро поко̑јни ба̑ла, дола̏зили су на а̑тар(т. ј. да изјаве саучешће).У главном сва ова значења има и арап. реч chatyr им. од које је ова наша постала. — У В.2а́тар и ха́тар, ха́тер. RJA. 2.hа́tar и 3.hа́tar, hа́tra и hа́ter м.Исп.а̑јтар.
Речник говора јужне Србије
ать́р м(ар.)(тур.hatir - памет; мисао)воља; жеља.„На сва́кога не мо́жеш да испу́ниш ать́р”(Врање).
Речник говора Прошћења
а́тар, -а, м. — 1.воља. — Атар ми је да упознам онога чоека.2.саучешће. — Били смо на гробљу, на атар куму.3.повјерење. — Морам то урадити да не изгубим атар код њега.