Речник говора јужне Србије

аша́в м (перс.) (тур. hoşav) воћке; плод воћака. „Насади́ја једно́ чу́до аша́в: ја́буке, сли́ве, кру́шке.” „Де́те ми мло́го је́де аша́в” (Врањска Бања).