а̀јду̑к[*], ајду́ка, m.videхајдукmit allen Ableitungen.
Речник говора јужне Србије
ајду́к м (вок.ајду́ку и ајду́че) (ар.)(тур.haydud)1.одметник од турске власти и борац против ње.2.крадљивац. „Ајду́к је голе́м: чим смр́кне – у пља́чку!”(Мали Трновац).
ајду́к мнатега за точење вина или ракије. Пререзана дршка лејке стави се у отвор бурета. На глави лејке је мали отвор одакле се устима извлачи ваздух. Кад се ајдук напуни, извуче се дршка из бурета и пиће се преточи у боцу или бокал(Врање).