1. ба̏ и
ба̑ узв. у знак потврде што да не, како не, без сумње: — Оће̏ш ли мусафи̏ре? — Оћу ба̑! БП. — У В. н., у RJА. bа̏, узв. 2. 2. ба̏ узв. за изрицање сумње, за одрицање: Да л је доша̏о! — Ба̏..., забора̏вијо је, ви̏дећеш.
3. ба̑ узв. садржи чуђење и помало ироније: Ба̑, кад не̑ће он, ја ку̑ј ће! — Ба̑, њего̏во госпо̏сто не може да поднесе̑ то. — У В. н., исп. у RJA. bȁ 1.