ба̏дња̑к, m.1.сирова церова главња, што се по обичају уочи Божића ложи на ватру. Бадњака морају бити два или три, и морају се уочи Божића (на бадњи дан) и осјећи. Бадњаке многи сијеку прије сунца посувши их најприје житом и рекавши: „добро јутро и честит ти бадњи дан!“ Обично их сијеку само с једне стране, а с друге се стране удари сјекиром само један пут. По гдјекојијем мјестима овршком од бадњака служи се мјесто ватраља доклегод полажајник у кућу не дође, па онда домаћица свеже нањ повјесмо и баци га на стреху. Кад се у вече смркне, онда домаћин унесе бадњаке у кућу, и наложи на ватру; кад ступи с бадњаком у кућу, онда рече: „Добар вече и честит вам бадњи дан.“ А из куће га какав мушкарац поспе житом и одговори му: „Дао ти Бог добро, сретњи и честити.“ Кад се бадњак меће на ватру, трипут се помакне у напредак; а кад прегори, горњи крај ваља дочекати у руке с рукавицама, па га обнијети око кошница и по том угасивши га оставити на какву младу шљиву или на јабуку. У Рисну бадњаке наките лавориком; у Црмници онај који их унесе у кућу наздрави им милојком вина, и пошто се сам напије, напоји и њих (полије их). По Херцеговини гдје су велике куће довуку бадњаке на шест или на осам волова, па натјерају кроз кућу, те истјерају волове на друга врата, а бадњаке скину у кући. По Далмацији и по осталијем онамо крајевима и кршћани ложе бадњаке.cf. [бадњачица, блажена палица]; Божић, полажајник. 2.у једној пјесми од коледе бадњак се спомиње као некакав човјек или бог (као и Божић): На чем ћемо Бога молит’ | За старога за Бадњака, | За младога за Божића.
Речник говора Прошћења
ба̏дња̄к, -а, м. — дрво које се ложи на бадње вече. — Треба ујугру поранити да сијечемо бадњак.