Српски рјечник

ба̏ла, f. (у Ц. г.) дрва, прућа, жила. vide дењак, нарамак.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ба̑ла, ба̄ле̑ м. може бити хипокор. од брале. У породици млађи задругари тако зову старијега, синон. стрико. Уз особ. имена нема акцента: Бала Ди̏са. Гојб. — Бала Миле̑нтије. — Пода̑ ба̄ле̑. Расн. — Ич да ти не а̑рим, бре ба̏ле У В. и РЈА н.

Речник дубровачког говора

ба̏ла ж (тал. balla) 1. велика и груба врећа. – У магаѕи́ну смо на̀шли јѐдну ба̏лу за ста̏вит сву̏ тӯ ро̏бу. 2. збијена или чврсто смотана велика количина робе и сл. – Ро̏бу о̀т посте̄ја̄, крпату́ре и ко̀пе̄рте смо̀тали су у̀ бале и о̏дније̄ли.

Речник говора Прошћења

ба́ла, -е̄, ж. — балава жена. — Ето оне бале, иде преко села.
ба̏ла, -е̄, ж. — 1. слина. — Томе ђетету бала око уста, обриши га. 2. свежањ, нарамак, бреме (дрва, сијена и сл.). — Донеси једну балу сијена.