Речник говора јужне Србије

бацама́к м каљуга, глиб; ретко блато. „На́прави се голе́м бацама́к, не може да се про́ђе од кал” (Клиновац). „Пођо́мо у го́сти, али се преко по́ље не и́де од бацама́к” (Струганица).