Српски рјечник

ба̏ња, f. 1. das Bad, balneum (cf. ital. bagno). [cf. топлица 1, илиџа]. — [Бања] 2. варош у Србији (близу Ниша) [сад Соко-Бања, у срезу бањском округа нишкога], Name einer Stadt, nomen urbis: Да би посл’о Вељка арамбашу, | Ко ће чуват’ Бању на крајини. 3. намастир у Боци, Name eines Klosters, nomen monasterii. 4. вода, која извире из пећине у селу Петњици (у [срезу подгорском у] нахији Ваљевској) и утјече у Колубару с десне стране. На самом извору ове воде мељу воденице по с два камена; али кашто у један пут пресуши са свијем, па по том опет, као што казују, иза некаке хуке и црвенкаста протече.

Речник косовско-метохиског дијалекта

ба̏ња, е ж. 1. хамам, градско купатило, топло купатило или извор минералне топле воде где се људи лека ради купају: Же̏не дана̏с не̑су код ку̏ће, оти̏шле су у ба̏њу. 2. Бања име села у Дренич. срезу, у општини истог имена. У ДК. 1770. год записано је ово село Баня.У В. ба̏ња 1) и у RJA. bȁńa ж. 1. и 3. f.) . 3. Ба̏ња име места у селу Дрснику.

Речник дубровачког говора

ба̏ња ж (тал. bagno) 1. купање.Ју̀че̄р сан учѝнијо пр̀вӯ ба̏њу. – Ко̀лико си ба̑ња̄ учѝнила о̀вега̄ ље̏та? 2. купалиште.И̏де̄ш ли да̀нас на̀ бање? – На̑јстима̀нија̄ ба̏ња у Ду̀бро̄внӣку је у̀ Вали од Ла́пада. 3. купатило.Сѐло, а сва̏ка̄ ку̏ћа и̏ма̄ ба̏њу! 4. када за купање.У̀ на̄с не̑ма̄ ђе̏ ста̏т ве̏лика̄ ба̏ња.