Српски рјечник

бе̑дни̑к, m. (ист.) vide биједник.

Речник говора јужне Србије

бедни́к м лепо обучен човек. „Муж ву бедни́к, да му се не нагле́даш!” (Љутеж).
бедни́к м онај који је несташан, немиран. „Џева́п му се не да́ва, голе́м је бедни́к” (Врање).