бете̑рприд. лошији, грђи, гори: Бете̑р не мо̏же да би̏дне. — Још по бете̑р ће да би̏дне.Комп. од пер. прид. bed и наст. за комп. ter, beter. — В. н. RJA. 1. bèter.
Речник говора јужне Србије
бете́р(перс.)(тур.beter – гори)веома лош и зао човек.„Бете́р од ку́че”(Ратаје).