Српски рјечник

Бе̏ља, m. (ист.) vide Бјеља.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Бе̑ља, Бе̄ље̑ м. арн. и., може бити хипокор. од Бел. Упор. Бе̏л.

Речник говора јужне Србије

беља́ м (тур. belâ) напаст, зло. „Дава́ја је и cьc ка́пу и сьс ша́ку само да се ослобо́ди од беља́” (Струганица).
Бе́ља м надимак (Барбаце).