бе̏љи, прид.од тур.belliјасан, видан, очевидан: Бе̏љи да зна̑ш, тако̑ не̑ће би̏т. — Бо̏га ми, пра̑, ни̏је се пла̄ти̏ло, бе̏љи.Гојб. — Бе̏љи ти се не мр̏дну с ове̑ месте̑Гојб.У ЕЧ., VIII, стр. 64 на исти начин употребљена ова реч:Beli efendim sahihdir. — В. н., RJA. 1. bȅli.