биса̏зеВуч., Пећ, Лауша. Овај облик биће да је постао од ди̏саг у ак. мн., пошто се у овом дијалекту грлени сугл. пред е од наставка мењају у пискаве.У ДК. има више таквих примера. Тако из 1765 год.:Знати се колико самь азь ћакь Филипь дꙊжан СтепанꙊ за бисазе ·г҃· гроша.1761. год.:Писа Станко бисазе.