Српски рјечник

Бѝстрица, f. 1. ријека, ein Fluss, fluvii nomen: Док начини високе Дечане | У приморју код воде Бистрице. 2.  [бистрица] ракија, die Klare, limpida: Ту их Јаков дочекао дивно, | И дао им бистрицу ракију, | Па сједоше трудни починути.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Би̏стрица, е ж. име многих река. Тако се зове она што тече кроз Пећ, Дечане, Призрен: Би̏стрица Деча̑нска, Би̏стрица Лу̑чка.У RJA. Bìstrica ж. 1. a), b) и c). У ДК. разликује се 1769 год. Шехер Пећи један део вароши преко Бистрице. Исто тако у ДК. 1767 год. забележено је и село Бистрица, које је сада у саставу општине слатинске у срезу митровачком.

Речник говора јужне Србије

би́стрица ж бела овца (Големо Село).