Српски рјечник

бѝчкија[*], f. чим чизмари [сарачи] сијеку кожу, der Schusterkneif, cultellus crepidarius.

Речник говора јужне Србије

бички́ја ж (тур. biçki) ручна тестера. „Да иде како петь́л по греду, да носи бички́ју преко шију” (да буде зидар) (Црна Трава).