Речник косовско-метохиског дијалекта

1. божи̑, а̑, е̑ прид.: Је̏с, божа̑ ве̏ра. Мир. — Божи̑ да̑р. Буг.
2. бо̏жи, а, е прид.: Бо̏жа ве̏ра. Пећ. — Бо̏жи би̏јо, ми̏ли мо̑ј (н.п.). БМ. — Та̏ко м' и̏ме бо̏же оти̏де. Гојб. — Помо̏гли му све̑ци бо̏жи. Рас. — За бо̏жи атар. Пећ. — Бе̏су бо̏жу да̏о. Кл. — Бо̏жу бе̏су и ве̏ру. Кл. — У В. бо̏жји̑, а̑, е̑ прид. RJA. bȍžjî прид.