бо̀ки̑н, боки́на, m.(у Боци)das Mundstück, prostomis: А у руке чибук Цариградски, | У чибуку бокин од Мисира.
Речник дубровачког говора
бо̀кӣн, и́на м (тал.bocchino) 1.горњи дио музичког дувачког инструмента, који се захвата уснама. – Па̀ра̄ да је не̏што у̀пало у бо̀кӣн.2.дио цигарете који се захвата уснама. – О̀кинуо се на шпању̀лету бо̀кӣн.