Речник косовско-метохиског дијалекта

боле̑ћ, а, е прид. нежан, који осећа туђ бол: Нешто је боле̑ћ. Пећ. — Своја се̏стра за бра̏та боле̑ћа. Бање. — У В. бо̀ле̑ћи̑, ћа̑, ће̑ прид.

Речник дубровачког говора

бо̀ле̄ћ, е́ћа, -е́ће придј. који осјећа туђу бол, болећив. – Ко̏ и̏ма̄, ко о̀на, боле́ће ср̏це, па̏тӣ и за̀ себе и за̀ друго̄га.

Речник говора Прошћења

бо̀ле̄ћ, -е́ћа, -е — дарежљив, добродушан. — Он је болећ чоек, није тврдица.