Српски рјечник

брзо̀рек, а, о adj. Ц. г.) који брзо говори не мислећи шта, па рекне што рђаво, der sich im Reden übereilt, linguae praecipitis: брзорека пун гријеха (брзорека мјесто брзореки ваља да је према гријеха).