Српски рјечник

бр̀стина, f. 1. augm. v. брст. 2. Дубр.) брсната грана, das Laub, der Laubzweig, frons.

Речник говора јужне Србије

брсти́на ж грана с лишћем. „Отера́ја ко́зе у шу́му, насе́кај брсти́ну и поче́ја да сви́ри у шупе́љче” (нар. прип.) (Големо Село).

Речник говора Прошћења

бр̀стина, -е̄, ж.обршћена, оглодана грана, нарочито четинарска, коју је стока оглодала.