Српски рјечник

бр̏њица, f. 1. колутић гвозден, н. п. што метну медведу на усну кад га воде, das Naseisen, die Kluppe, annulus ferreus. 2. Боци) Ohrring, inauris. [vide обоци] cf. ободац и минђуша. 3. Далм.) сукња пртена, која се у Боци зове брхан. 4. (око Сиња) од платна женска дугачка хаљина без рукава, управо као у Котарима фуштан.

Речник косовско-метохиског дијалекта

Бр̏њица, е ж. Сад с. Горња Брњица у општини којиловачкој и с. Доња Брњица у општини истог имена, оба у срезу грачаничком. У ДК. ово је село записано: Брница 1776 и 1779 год., а 1776: Брница Долня и 1763 Брница Горнѣ.

Речник говора Прошћења

бр̏њица, -е̄, ж.гвоздена алка на крају каиша од панталона, или неког другог каиша.