Речник говора јужне Србије

бу́вам (имп. бу́вај; импф. бу́вашем) несвр. стварам буку. „Он дође́ пија́н и бу́ва ми по со́бу, не мога́ да заспи́јем од ње́га.” „Ве́тар је цел ноћ бува́ја” (Струганица).