Српски рјечник

бу̀мба̑к, бумба́ка m. Рисну) и бу̏мба̑р, m. 1. Die Hummel, apis terrestris Linn. 2. Рисну) [дјевеница напуњена брашном, а уз то често и сухијем грожђем.]

Речник дубровачког говора

бу̀мба̄к, а́ка м 1. вата.Ѝзгле̄да̄ да је у крпату́ру бу̀мба̄к. 2. памучно влакно.Би̑ло је бје̏ча̄ва̄ и о̀д вуне̄ и од бумба́ка.