ва̀ган, m.1.мјера житна, ein Getreidemass, mensura. 2.(у Херц.)чанак, eine hölzerne Schüssel, scutra lignea, cf.[vide]здјела: Ђе се свекри котлом бију, | А свекрве ваганима.
Речник косовско-метохиског дијалекта
вага̑н, вага̏на ср.1.заструг, дрвени суд са заклопцем у коме се носи сир, кајмак или пребрани пасуљ, кад се иде на пут. — 2.дрвени суд са заклопцем у ком се чува, млевена кава. — 3.У ДК. 1782 год. тако се зове некаква мера за жито:Писа Радое ваган ж(ита). — 1774 год.:Писа Іѡвань вагань ж(ита). — У В.ва̀ганм.1), Br. Iv. vàgan м.
Речник говора јужне Србије
вага́н мдрвена или земљана иосуда за воду и др.(Врање).
Речник говора Прошћења
ва̀ган, -а, м. — дрвена округла посуда, из које се некада јело.