Речник говора јужне Србије

вакь́лиште с свето место; место где је била црква, неко друго светилиште или гробље. „Да́нча у вакь́лиште о́дсече ја́буку, али не би́дна. Зато́ј не дирај у вакь́лиште” (Владовце). „У Доли́нску ма́лу не́су исе́кли cтap ора́ јер је туј вакь́лиште” (Славујевац).